Trenuci inspiracije...

Danas je bio divan dan, najtopliji do sada. Malo je falilo da obučem majicu na kratke rukave. Ipak, suzdržala sam se jer sam skoro bila bolesna. Ustala sam rano, prošetala baštom, sela na klupicu i razmišljala o današnjim planovima, između ostalog i o novom postu. I tako spazim ovu malu drvenu stolicu i to je bilo dovoljno. Kažu da se najbolje stvari dešavaju spontano i da je prva misao uvek najbolja.. Ne slažem sa tim, jer u slučajnosti ne verujem. Ja sam tip koji  sve dobro promisli, izvaga stvari više puta i tek onda odluči. Ali danas sam prekršila to pravilo i sve je zaista bilo spontano. Treba ponekad, u nekim stvarima, rizikovati i upustiti se u nepoznato. Rezultat može da iznenadi:)

Inspiracija je bila tu a za realizaciju je bilo potrebno samo nekoliko minuta. Divni božuri, jedna kartica i prastara limena kutijica su našli mesto na ovoj stolici. Vreme božura polako prolazi i trudim se da ih maksimalno iskoristim. Za karticu mi je bilo potrebno nekoliko minuta, o tome možda više u nekom narednom postu a kutijica.. Eh, ona mi je posebno draga. Našla sam je  na tavanu nekadašnje kuće moje prabake i pradede... Teško mi je da pričam o njima jer ne mogu da zadržim suze. Posebno sam bila vezana za prabaku, za moju Maku, kako su je svi zvali. Zato se to ime i nalazi u naslovu bloga. Ujedno je Maca i moj nadimak i bolje ime nisam mogla da smislim. Maka jeste i uvek će biti deo mene. Čvrsto verujem da ćemo se jednog dana ponovo sresti a to tada čuvam svaku sitnicu koju imam od nje i pradede.

Želim vam lep početak nove radne sedmice i inspiraciju u malim stvarima:)